У Суботици су данас, на платоу испред Соколског дома, положени венци на споменик краљу Петру Првом Карађорђевићу, а одржан је и помен. У име Града Суботице, градоначелника Стевана Бакића и лично име, присутнима се обратио помоћник градоначелника Срђан Самарџић који је, том приликом, истакао како је локална самоуправа и ове године подржала иницијативу свих секција Удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца „Краљ Петар Први” да се 25. новембар – дан на који је 1918. године у Новом Саду Велика народна скупштину Срба, Буњеваца и осталих Словена из Баната, Бачке и Барање донела Одлуку о присаједињењу Војводине Краљевини Србији – у Суботици обележава полагањем венаца на споменик Краљу Петру Првом Карађорђевићу.
Подсетио је на данашњи дан, пре 106 година, у Новом Саду, Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи донела Одлуку о присаједињењу Војводине Краљевини Србији, и да је у Руми дан раније, 24. новембра, донета одлука да се Срем директно присаједини матици.
Навео је да је краљ Петар Први желео да буде истински уставни краљ Србије и да су једнакост свих, правда и владавина права, били идеали који су га водили.
„Био је правдољубив, скроман и поштен. Одан својој земљи, својим коренима, прави родољуб који је свој народ волео искрено и дубоко. Упамћен је по надимку који су му народ и војска од милоште дали – ‘Чика Пера’, а због својих заслуга и великих војних победа у Балканским ратовима и у Првом светском рату, у српском народу остао је запамћен као – краљ Петар Први Ослободилац”, рекао је Самарџић.
Додао је да је краљ Петар Први водио земљу и народ кроз период бурних дешавања почетком двадесетог века, кроз два Балканска и Велики рат, касније назван Први светски рат.
„Увек са својим народом и војском, делећи и добро и зло, годинама притиснут али никада се не одвајајући од њих. Пролазећи, исцрпљен, голготу албанских гудура, од својих сабораца гледан као светионик, као реликвија, као симбол српске државе, храбрости, непоколебљивости и вере у победу, вере у слободу, у Бога, у Христа спаситеља, вере у онај дан Васкрса српске државе који је освануо 15. септембра 1918. године код Доброг Поља, са пробојем Солунског фронта и почетком ослобађања Србије“, нагласио је Самарџић.
Подвукао је да је новонастала држава, рођена 1. децембра 1918. године створена после три тешка и ослободилачка рата – Првог светског и два Балканска, и да је Србија током тих шест ратних година, од 1912. до 1918, подносећи огромне жртве, изгубила 1.247.435 становника.
„У ратовима на Церу, на Колубари, на Мојковцу, у албанским планинама, на Крфу, на Солунском фронту… није се гинуло и умирало само за одбрану свога огњишта и своје слободе. Гинуло се и за ослобођење и уједињење све неслободне јужнословенске браће како би се први пут од доласка на Балкан нашли у истој држави, под истим кровом. ’Стари Краљ’ дочекао је и да види остварење циља коме се пред завршетак Првог светског рата потпуно приклонио, стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, формиране 1. децембра 1918. године“, казао је Срђан Самарџић.
Наша дужност и обавеза је, поручио је, да чувамо сећање на победу у тим ратовима и да одајемо почаст нашим славним прецима који су у борби за светлију будућност наше земље дали оно најдрагоценије што имају – своје животе.
У име локалне самоуправе и градоначелника Суботице Стевана Бакића венац на споменик краљу Петру Првом Карађорђевићу положио је Срђан Самарџић. Венце су положили и начелник Севернобачког управног округа Бојан Шоралов и представници Војске Србије, делегација Удружења „Краљ Петар Први“ и представници Буњевачког културног центра, Бесмртног пука Суботице, Завичајног удружења „Херцеговина“ и Завичајног удружења „Далмација“.
Споменик краљу Петру Првом, краљу Србије од 1903. до 1918. у Суботици је свечено откривен – 30. новембра 2021. године. Био је то изузетно важан дан за наш град. У години у којој је обележен век од упокојења краља Петра Првог – а поводом Велике народне Скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена – Суботица је одала почаст једном од најомиљенијих и најскромнијих српских владара и војсковођа.
